Važnost kontrole kvaliteta i manji saveti

   Industrija proizvodnje odeće je vrlo veliki mehanizam na putu od sirovine do kupca. Preko trgovina roba dolazi do krajnjeg kupca, običnog čoveka, i to svuda u svetu. U današnje vreme kada iz udobnosti svoje fotelje možemo da naručimo garderobu sa drugog kraja sveta, niko ne toleriše tuđe greške a pogotovu kada ih plaća sopstvenim novcem. Uzmimo u obzir i zakone o zaštiti potrošača koji dozvoljavaju zamenu lošeg ili oštećenog komada.

   Zbog svega ovoga kupci i trgovci na svaki mogući način izbegavaju nezadovoljavajuće komade. Za sopstvene pare, kupci su vrlo svesni kvaliteta.

   Na šta treba obratiti pažnju pri kontroli? Ovaj tekst se odnosi na proizvođače. Kvalitet mora biti utkan u sam proizvod i ne postoji način da se kasnije nadoknadi. Svest o kvalitetu gotovog proizvoda mora biti prisutna tokom celog procesa proizvodnje. Svaki radnik na svom radnom mestu mora kontrolisati komad koji mu se nađe u rukama. Ako takva svest ne postoji tokom celog procesa proizvodnje, to dovodi do mnogih komplikacija kasnije:

- povraćaj gotovog komada zarad jedne od prvih faza rada,

- popravke komada usporavaju trenutnu proizvodnju,

- kod mnogih dovodi i do produženog radnog vremena da se ne koči današnja proizvodnja zbog jučerašnje,

- povraćaj robe od kupca zbog sitnih detalja,

- gubitak kupaca zbog sitnica,

- loše motivisani radnici zbog česte popravke komada,

- cena proizvodnje raste zarad ignorisanja kvaliteta radi kvantiteta.

   Naručioci posla, posebno izvoza su jako obazrivi. Obično se cela isporuka kontroliše metodom slučajnog uzorka. Iz više komada, pa čak i od stotinu komada (pri većim poslovima), dovoljno je da jedan ima pogrešnu etiketu ili nijansu između rukava ili pak odstupanje od tabele mera pa da čitava isporuka propadne.

   Kako sprečiti ovakve slučajeve? Nije moguće da se proizvedu 100% ispravni i identični komadi. Finalna kontrola je najvažniji vid kontrole i pored dobre svesti o kvalitetu, od strane svih zaposlenih, imaćemo maksimalne rezultate.

   Dozvolimo kontrolu na svim nivoima:

- kontrola materijala,

- kontrola kvaliteta krojenja, iskrojenih delova, šablona…,

- kontrola procesa šivenja,

- kontrola obrađenih delova (medjufazna pegla, pranje, sušenje…),

- kontrola gotovog proizvoda,

- kontrola pakovanja gotovog proizvoda.

   Nije potrebno imati kontrolora u svakom odeljenju već je potrebno da makar jedan čovek u fazi zna šta se od te faze rada očekuje i da kontroliše kako sebe tako i druge. Taj čovek ne mora biti proglašen kontrolorom već ga treba smatrati odgovornijim od ostalih što treba i drugima naglasiti. Svakako da kada je reč o kvalitetu naš najveći saveznik je svest radnika. Svest o kvalitetu treba biti kolektivna i moramo se konstantno na to podsećati.