Timovi - sistemi ugradnja radih mesta

                    Školski primeri nam uvek pokazuju linijske sisteme ugradnje radnih mesta, kod kojih je tok proizvodnje pravolinijski ili u obliku latiničnog slova “U”. Sve školske studije rada su koncentrisane na individualnost radnika. Da bismo razdvojili poslove na operacije a zatim te operacije pravilno rasporedili po radnim mestima, pored odličnog poznavanja studije rada, strategije izvođenja posla, potrebno nam je puno vremena. Da li postoji nekakvo rešenje kojim bismo sve gore navedeno eliminisali?  Postoji, takav način nazivamo timski, modularni ili ćelijski.

                    Za ovakav način rada je najviše zaslužna tojotina fabrika koja je u svojim radionicama vrlo uspešno koristila i usavršavala ovaj sistem.

                    Ujedno, ovo je i najmanje zastupljen sistem ali je i najinteresantniji jer je atmosfera unutar njega vrlo dinamična.

                    Naime, formiraju se manji timovi ljudstva (4 do 15 radnika) gde je njihov odnos sa mašinama 1 : 4 u korist mašina. Podsećaju na male radionice unutar fabrike. U timu je svaki radnik obučen za više operacija. Mašine su postavljene jedna do druge, često u krug. Uglavnom se unutar tima (ćelije) radi komad po komad, iz ruke u ruku ali se dešava da se javljaju i manji svežnjevi, do 10 komada. Dinamična atmosfera unutar timova se javlja usled toga da obično radnik koji radi na jednoj mašini kada obavi operaciju doda komad kolegi do sebe. Dok kolega radi, onaj prviga prodje i sedne na mašinu do njega. Slikovito ćemo objasniti na kraju teksta.

                    U ovakvoj organizaciji tim se obračunava kao celina pa je svim članovima plata podjednaka. Ovakvi obračuni dovode do toga da su svi radnici timski nastrojeni jer svi imaju isti cilj, istu motivaciju za rad, pa su i međusobne veze radnika jake jer je međuzavisnost u timu velika. Broj radnika se određuje uglavnom tako što se broj operacija podeli sa 3.

                    Širom sveta mnoge firme se odlučuju na grupe, timove, kada je ugradnja radnih mesta u pitanju. Ovakav sistem ne podrazumeva samo ugradnju radnih mesta već i drugačiju podelu poslova.

                    Ovakav način rada ni malo ne predstavlja novost u industrijskom svetu. Mnoge uspešne i vrlo napredne proizvodnje uspešno koriste ovaj način rada i potvrđuju da im se produktivnost povećala. Njihovi zaključci su iznenađujući, timovi funkcionišu brže i kvalitetnije nego isti broj ljudi u pojedinačnim poslovima, pa čak i kada se klasične postavke pojačaju sa dodatnim kontrolama i studijama vremena. Takođe, zaključuju da je motivacija veća u timu kao i kvalitet gotovog proizvoda.

Poređenje:

Pojedinačni poslovi	Grupni poslovi
često jedan sporiji radnik koči celu liniju pa je intervencija nadležnih neophodna	sami radnici se ispomažu u okviru grupe pa uskog grla praktično i nema
promena modela stvara probleme pri ugradnji radnih mesta	radnici sami organizuju podelu poslova pa uvodjenje novog modela ne predstavlja problem
odsustvo radnika, kvar mašine, problemi sa materijalom itd. stvaraju usko grlo	pošto se međusobno ispomažu, radnici sami prevazilaze ovakve probleme uhodu
jedan radnik = jedan posao = problem pri promeni operacije	jedan radnik = više operacija = manji broj mašina
radnik je odgovoran samo za svoju operaciju pa bilo kakve greške mogu da se pripišu drugome; dok se krivica utvrdi posao lako zakasni	grupa je kolektivno odgovorna za kvalitet, produktivnost i disciplinu

 Brojevi označavaju broj operacije dok strelice predstavljaju opseg kretanja radnika.