Prosto izračunavanje efektivnosti radnog mesta %

Studija rada u odevnoj industriji je vrlo važna oblast izučavanja. Pod njenim okriljem se izračunavaju razne analize vremena, norme, pripremno, završno, tehnološko, pomoćno, dodatno vreme, koeficient zamora, zahvati, pokreti pa čak i mikropokreti (najsitniji pokreti prstiju). Sve je ovo vrlo važno i treba ga uzeti u obzir pri ozbiljnom radu. Jedno od najvažnijih vremena koje se izračunava (ili bi bar trebalo da se računa) i u velikim i malim proizvodnim pogonima je EFEKTIVNOST (ISKORIŠĆENjE) RADNOG MESTA.

Ova efektivnost se izračunava u procentima i daje nam sliku o obučenosti i brzini radnika odnosno koliko efektno svako radno mesto koristi svoje radno vreme. Naravno, što je procenat veći to radnik daje više komada a samim tim se smanjuju i troškovi proizvodnje.

Kapacitet fabrike (proizvodnog pogona) se određuje na osnovu efektivnosti radnika odnosno proizvodne linije. Da bi dobili iskorišćenje radnog mesta moramo uzeti u obzir par stvari: vreme izrade po komadu i radno vreme odnosno vreme koje radnik provede u pogonu.

Formula:
Efektnost (iskorišćenje) (%) = (vreme izrade po komadu/minuti provedeni u pogonu *100)

Gde su:
Vreme izrade po komadu = (minuti)
Minuti provedeni u pogonu = Radno vreme radnika X 60 (minuta)

Primer:

Radnik na svoju operaciju utroši 0,50 minuta. Smena traje 8 sati i za to vreme radnik izvede svoju operaciju 400 puta. Po formuli sledi:

Efektivan rad = (400 X 0,50) / (8 X 60) X 100(%)

=200 / 480 X 100(%)

=41,67 %

Naravno ova cifra nikada ne može da bude 100% jer moramo uzeti u obzir i fiziološke potrebe radnika, vreme odmora, vreme čekanja na posao, upisivanje norme, kvar mašine,…

Realna (stvarna) efektivnost radnog mesta:

Pomenuli smo radnikovo izgubljeno vreme u toku radnog dana. Na mnoge stvari ne možemo da utičemo ali postoje stvari na koje i možemo. Fiziološke potrebe i vreme za doručak su stvari na koje se ne utiče pa ih tako i ne računamo. Stvari poput kvara mašine, čekanje na posao, upisivanje norme,… ovo su stvari koje se tiču organizacije i na koje sam radnik ne može da utiče te ih smatra gubitkom za koji nije on sam kriv a ipak gubi normu. Da bi bilo fer prema radniku i njegovoj normi moramo i takve stvari uvrstiti u formulu.

Realno vreme (%) = vreme izrade po komadu / stvarno utrošeno vreme X 100(%)

Gde su:
Vreme izrade po komadu = (minuti)

Stvarno utrošeno vreme = (radno vreme – izgubljeno vreme) X 60(minuta)

Primer: Radnik na svoju operaciju utroši 0,50 minuta. Za 8 sati radnog vremena proizvodi 400 komada. Radnik je čekao na posao 30 minuta (nije na ovo mogao da utiče) i u toku dana mašina mu je bila pokvarena i čekao je na opravku 15 minuta (takođe nije mogao da utiče na kvar). Prema tome:

Stvarna efikasnost radnika = (400 X 0.50) / {480 – (30 +15)}*100%
= 200 / 435 X 100%
= 45.98%

Ovim primerom smo videli da ako radnik sedi besposlen iz razloga na koje on ne može da utiče niti su njegova krivica (već krivica organizacije) njegova efikasnost je porasla odnosno, dobili smo stvarnu sliku njegove efikasnosti koju bi smo dobili da je radniku bio omogućen ne ometan rad.

Vredno je pomena da u većini slučajeva efektivno radno vreme radnika iznosi 35-40%.